"NIKADA NEĆE PRIZNATI PORAZ!" Gosti emisije "Usijanje" o rezultatima izbora u Americi: "Nije toliko dobila Demokratska stranka, koliko je izgubio Tramp"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Demokrate su na međuizborima preuzele kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom, dok su republikanci i Donald Tramp pretrpeli težak poraz.
- Sagovornici za Kurir TV ocenjuju da su ankete potcenile podršku demokratama, a da je razlika u rezultatima znatno veća od očekivane.
- Poruka izbora je pre svega udar na Trampa: birači su kaznili njegovu politiku, posebno zbog ekonomije, migracija i spoljne politike.
Međuizbori, odnosno "midterms", održani su u Sjedinjenim Američkim Državama. Republikanci i predsednik SAD Donald Tramp, doživeli su težak poraz, pošto će demokrate kontrolisati nove sazive i Kongresa i Senata. Za kontrolu Predstavničkog doma potrebno je najmanje 218 mesta, u Senatu je ključna granica 51 glas, a plavi tabor, odnosno demokrate obezbedile su oba. Najveći pojedinačni šok za republikance je težak poraz u Teksasu, posle čak 38 godina, ali i drugim nekadašnjim "crvenim tvrđavama". Šta su Amerikanci najviše zamerili predsedniku Trampu?
Gosti koji su komentarisali ovu temu za emisiju "Usijanje" na Kurir televiziji bili su Branimir Đokić, stručnjak za spoljnu politiku, Aleksandar Stanković, politički analitičar i Filip Kalmarević, urednik portala "Nacija".
- Ovo svakako jeste donekle neočekivan rezultat ako pogledamo šta su pokazivali proseci svih istraživanja javnog mnjenja. Ono što je praksa u poslednjih skoro 15 godina jeste da istraživači uglavnom pogode rezultate izbora ili na neki način potcene republikance. Poslednji put kada se dogodilo da istraživači u tolikoj meri potcene Demokratsku stranku, odnosno njene kandidate, bilo je 2012. godine, kada smo imali predsedničku trku između Mita Romnija i tadašnjeg predsednika Baraka Obame, koji je tražio drugi mandat - rekao je Kalmarević.
Istraživanja javnog mnjenja potcenila podršku demokratama
Ukazao je na veliko odstupanje između predizbornih anketa i izbornih rezultata, ističući da je ono značajno uticalo na raspodelu mandata u američkom Kongresu.
- Dakle, istraživači još od 2012. godine nisu u ovolikoj meri potcenili Demokratsku stranku. Da samo naznačim: proseci istraživanja pokazivali su da bi demokrate mogle da budu u prednosti od oko 8,5 odsto na nacionalnom nivou. Prema podacima koji su do sada pristigli, a izborni proces još nije završen, razlika je negde između 13 i 14 odsto. To možda, iz našeg evropskog shvatanja politike, ne deluje toliko strašno. Mi ovde u Evropi imamo partije koje izgube i 10 odsto glasova, pa u nekom koalicionom formatu ostanu na vlasti. Međutim, u Americi, gde postoji dvopartijski sistem, zbog razlike od oko jedan odsto već se "čupa kosa sa glave". Da se tako izrazim, zaista je tako. Ta greška od šest odsto u odnosu na prosek istraživanja, iako su pojedini istraživači dobro pogodili rezultat, zapravo je dovela do ovolike razlike u većinskom izbornom sistemu. Kada je reč o Predstavničkom domu, demokrate sada imaju više od 250 mesta, dok su pre ovih izbora imale oko 215, čini mi se - kaže on.
Kako je voditeljka Silvija Slamnig rekla, jedan od fenomena koji se često pominje u američkim izbornim istraživanjima jeste takozvani "stidljivi glasač", odnosno birač koji u anketama ne želi otvoreno da prizna da će podržati republikanskog kandidata. Ipak, rezultati poslednjih izbora pokazali su značajan zaokret u odnosu na ranija očekivanja, pa se postavilo pitanje šta je dovelo do pada Trampove podrške i zbog čega su ga birači kaznili na izborima. Detaljnije o ovome za Kurir TV govorio je Đokić:
- Kada je Donald Tramp 2017. godine, tokom prvog predsedničkog mandata, stupio na dužnost, u inauguracionom govoru rekao je da želi da zaustavi "američki pokolj", kako je to nazvao. Sada su taj pokolj, odnosno politički poraz, doživeli republikanci na ovim izborima. Meni je žao što su izgubili. Želeo sam da izgube zbog politike prema migrantima i nekih drugih stvari, ali ne baš ovoliko, jer treba imati neku ravnotežu. Republikanci se, sigurno, jedno šest godina neće vratiti na poziciju da imaju većinu u Senatu. Nisu toliko dobile demokrate, jer debata nije bila toliko užarena kao u nekim ranijim izbornim ciklusima, koliko je izgubio Donald Tramp - kaže on.
- Ovo su glasovi protiv Trampa. Kao što je i američki potpredsednik Majk Pens rekao, pozivajući se na istraživanje njihovih anketara, veliki broj pristalica pokreta MAGA i Trampovih glasača pre dve godine izašao je na izbore. Dakle, nisu ostali kod kuće, već su masovno glasali. Međutim, dobar deo njih sada je glasao za demokrate jer su razočarani Trampovom politikom. Prvo, tu je rat u Iranu. Nije problem samo rat kao takav, već i njegove posledice - blokada Ormuskog moreuza i udvostručavanje cena goriva na američkim pumpama. To je dalje podstaklo inflaciju i povećalo troškove života. Tramp je, kada je došao na vlast, obećavao da će gorivo biti još jeftinije, iako je njegova cena tada bila na istorijski niskom nivou. Obećavao je i da će sniziti cene proizvoda. Sećamo se čuvenih jaja iz kampanje, kada je govorio o njihovoj visokoj ceni, kao i obećanja da će poboljšati životni standard Amerikanaca. Dogodilo se potpuno suprotno. Rekao je i da će u potpunosti otvoriti Epstajnove dosijee, ali to nije učinio. Kada je reč o granici, obećavao je da će proterati milione imigranata. Američka Služba za imigraciju i carine (ICE) jeste proterala veliki broj ilegalnih imigranata, ali ne onoliko koliko je Tramp najavljivao - objasnio je.
Nezadovoljstvo Trampovim potezima otvorilo je pitanje da li su birači na ovim izborima zaista podržali demokrate zbog njihove politike ili su pre svega želeli da kazne aktuelnog predsednika. Na pitanje da li je Tramp prepoznao greške koje su dovele do ovakvog rezultata, imajući u vidu njegovu izjavu da izborni poraz ne doživljava kao lični udarac odgovorio je Stanković:
- Donald Tramp nikada neće priznati poraz, to znamo. Mislim, neće priznati ni poraz ni to da je bio u krivu. To smo videli i u filmu "Nikad ne priznaj poraz" - nikad, nikad. Dakle, uvek se trudi da sam postavi narativ i diktira uslove sopstvenog narativa. Donald Tramp to radi veoma uspešno još od 2016. godine, dakle i pre nego što je postao predsednik. To je način na koji sprovodi vlast. Jednostavno, Donald Tramp je pretrpeo udarac od demokrata, jer se ova kampanja svela na referendumsku atmosferu - ljudi su odlučivali o tome da li je Tramp dobar ili loš - rekao je.
- Suštinski, jedna stvar mi je bila veoma čudna. Spoljna politika uglavnom zauzima tek četvrto mesto po važnosti kod američkih birača. Sada je izbila na visoko drugo mesto, sa tendencijom da pređe čak i na prvo. Razlog je to što su Trampovi protivnici veoma uspešno povezali spoljnu politiku sa onim što prosečnog Amerikanca najviše zanima, a to je ekonomija. Dakle, stvorena je jednostavna logika zaključivanja kod većine američkih birača: "Tramp je pokrenuo rat u Iranu i naštetio našoj ekonomiji." Na osnovu toga je većina procenjivala njegovu politiku. Međutim, ono što vidim kao potencijalni problem jeste sledeće: Donald Tramp je od dolaska na vlast neke stvari uradio dobro, ali je mnogo više onih koje je uradio loše. Njegovi protivnici su te poteze veoma uspešno predstavili u negativnom svetlu, a neki od njih su zaista bili katastrofalni. Ako se setimo kako je rešavano pitanje migracija i kako su postupali agenti ICE-a, koliko se ubistava dogodilo i slično, jasno je da je to kod ljudi izazvalo bes, tugu i traumu. Države koje su bile pogođene tim događajima glasale su protiv Trampa. Tu su i carine o kojima smo govorili. Mislim na države poput Ohaja i Mičigena, koje se graniče sa Kanadom i koje su sigurno u velikoj meri osetile posledice Trampovog sukoba sa tom zemljom - za Kurir televiziju, rekao je Stanković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs